The life is a confusion

Zasmejavaš me tom tvojom nihilističkom,metafizičkom teskobom,dragi moj..
Panika te obuzima od svakodnevnice,strah te je od besmisla života,grize te nepodnošljiva lakoća postojanja,patiš od nelagodnosti svog i tudjeg prisustva,preispituješ sopstveno funkcionisanje ili delatnost,gušiš se psihosomatski od nereda..

A ovo poslednje-nered,neka te to ne uznemirava... jer,sve je nered,dušo moja!
Nered su neživi zemljani prah,rude,ali i žive biljke i zivotinje.
Nered je i postojanje mnoštva (neravnopravnih) ljudskih rasa.
Nered su ljudski životi,a oni imaju udela za takvo što kroz misao,istoriju,trgovinu,umetnost.
Nered su teorije,prakse,eksperimenti,izumi,stvoreni (veštački) sistemi.
Nered su emocije,osećanja,posebno ljubav...a tek haotična strast,kakav je to nered !
U takvom neredu psiha je nemoćna..to su nedodirljive neminovnosti ljudske sudbine.
I ne razmišljaj o tome i ne očajavaj...oduvek je bilo tako,mili moj!

I sve što znamo i čemu težimo,svodi se na neljudski marketing:
sve je samo delanje,užasna delatnost,podstaknuta milionima različitih pobuda,jedinke ili njenog stada,poriva životinjskih ili humanoidnih..
Sve je trenutna delatnost,delanje koje se podvrgava svim mogućim i nemogućim slučajnostima...kao groteskna ilustracija procesa koji životom zovemo.

Moraš se pomiriti samo sa jednim univerzalnim principom,ljubavi moja:
živo biće nema usadjeni genetski kod za prilagodjavanje svojoj sredini i osećaj za pripadanje odredjenom krdu...nema u dnk-lancu karike koja služi tome.
Onda,kada se prilagodi,ono umire.

Borba za život jeste borba za neprilagodjenost.
Radjamo se sami i umiremo sami.
Zar nam je potreban veći dokaz naše predodredjenosti?

Živeti znači samo jedno - biti zauvek različit...