MASLAČAK BLUES


Maslačku moj nežni
nikada te videla nisam
na izložbama cveća,
a ti si prekrasan cvet.
Tamo su rezervisana mesta
za egzotične biljke razne,
ali bez prisustva tvog
one su za mene prazne.

Ne znaju oni
da si ti poseban:
tvoja tršava žuta glava
i meka zelena kolena
radjaju eskadrile
belih padobranaca
koje dahom raspiruje
srećno dete.
I lete tvoje pahulje letnje
kao lepršave komete
dok nebo se zadovoljno smeši
od lepote razigranog plesa..
Ume li neki drugi cvet
da učini takva čudesa,
čarobni,neponovljivi moj?
Tek godine samoće i tuge
pokažu gde raste
tvoj divni biljni soj,
maslačku moj..

Žutooki moj,
ti,što vatreno namiguješ suncu..
Da li znaš da život
najviše šiba one tihe i mirne
što su sa svojom blagošću po strani..
Ali,lepoto moja
mani to sad..mani!
Jer,uzalud se hrabriš
pred suncokretom,
kad ni njemu obećano nije
mesto u Raju,
zato živi i on tu
sa tobom,u tvom kraju
i ima žudne,neispunjene snove..

Zelenooki moj,
jednoga dana
kada me više ne bude bilo,
i duša mi nadje traženi spokoj,
pusti po vetru pahulju svoju
i u njoj sačuvanu sliku moju:
bosonogu jednu,nemirnu
malenu,plavu,bademastog oka
sa mašnom boje različka u kosi..
devojčicu krvgavih modrih kolena,
koja beskrajnom livadom tvojom juri
i tebe u ruci nosi..
Sa željom da te zaštiti
hrabro,strašnom vetru prkosi..

Maslačku moj nežni
jedinstveni moj
ovo je bio blues
odsviran bez muzike.
Neobičan blues od reči,
napisan u jednom dahu,
u jednom letu.
Ovekovečen za tebe,
najlepši cvete na svetu...