BITI NEČIJI...

Rano je jutro,sumorno i sivo,otežalo od vodene magle koja guši dan...
Ispred kontejnera u nizu,stoji čovek i redom ih otvara.
Na ivici trotoara,naslonjen njegov bicikl na zivu ogradu koja razdvaja manji park i ulicu.
Pretura po razbacanim kesama...brižljivo vadeći komade hleba i pažljivo (čini mi se),slaže ih u korpu.
Korpa ima tockove,zavarena je na prednjem delu bicikla.
Jedan od modela "uradi sam"..nimalo lepa,ali prakticna skalamerija.
Odvaja ostalu "tehničku robu",od "prehrambene".
Kad štapom ne može da dohvati ciljanu kesu,namah njegova glava i ramena utonu u iskrivljeni otvor kontejnera..

Pored čoveka stoji krupna životinja nepoznate pasmine.
Njegov pas.
Stoji poput izlivene statue,nepokretan je.
Samo njegove oči budno prate pokrete čoveka.
Strpljivo stoji,na očigled druga dva psa,lutalica,dobro znanih u ovom kraju zgrada.
"Posmatrači" ga gledaju sa nepoverenjem,kao uljeza.
Jer ovo je njihova teritorija,njihovo prebivalište,njihov "zavičaj","veliki svet" u kome žive.
Gledaju ga,ali ne preduzimaju ništa...razumeju da je omanji,tamnoput čovek pored,njegov gazda.
Čovekov pas ih takodje posmatra,ne pokrećući nijedan deo svog tela..

Sa lupom se zatvori i poslednji poklopac na kontejneru.
Čovek ubaci jutarnju "lovinu" u žičanu ogradu svog prevoznog sredstva i krenu.
Tek tada ožive nepomicna figura psa...podje laganim kasom za svojim gazdom,mašući ravnomerno repom.
Psi na odlazak stranaca odreagovaše samo pratećim pogledima.
U njima se jasno videla,kao u očima dece,zavist.
Pas je imao svog čoveka - bio je nečiji.
Oni - bili su ničiji.
"Biti nečiji" - kao težnja,kao teško dostižan san svakog psa..

Ni ljudi se ne razlikuju u ovoj urodjenoj potrebi.
Potreba za imati nekog svog,bliskog,najbližeg...
Čežnja koja nam je dolaskom u ovaj svet,zapisana u DNK lancu.
Težnja za životom u stadu,kao odlika najviše životinjske vrste.
Mi smo čoporativna bića,ma kako bili prinudjeni da živimo u osami.
Nikada necemo zaboraviti taj instikt za pripadanjem - biti nečiji medju drugima.
Od egzistencijalne važnosti je - imati nekog svog.
"Biti nečiji" - kao težnja,kao teško dostižan san svakog čoveka..

~~~~~~~~~~~~~~~~~

Ne znam zašto sam ovo napisala.
Dogodilo se jutros,u prolazu,kada sam kretala put velike sive zgrade koja svakodnevno,neumoljivo uzima deo mog života.
U njoj sam sada,na svakodnevnom poslu.
Jedino još uvek ne mogu da ovu sliku,pre par sati vidjenu,iz pamćenja potisnem.

``Biti nečiji``- dve reči kao refren,kao lajtmotiv života...