Minijatura sa posvetom

....

Čudno izgleda taj trenutak...nalik je snovidjenju.
U mukloj tišini,dok ležim u polutami poznate sobe,misli mi beže i ja ne mogu da
ih povežem i dovedem u smisleni poredak.
Otvorim oči,a na plafonu se ocrta zalutala,najlepša moja misao o tebi.
Raskošna u svojoj lepoti,poput freske..
Zbog nje,napisaću kasnije pesmu za tebe..
Ova misao je velika poput planine i beskrajna poput nebeskog svoda.
Ona je ispovest,podsetnik da te nisam uzalud volela.
Ma kako se ova ljubav činila davnom,moje srce ne zna da postoji pojam vremena...