Da bih te zavolela...

Da bih mogla
da te zavolim,
moraš korakom mojim
da se krećeš,
u cipelama mojim neudobnim
pohabanim od hodanja uzaludnog.
Potrebno je da osetiš
olovnu težinu njihovu
koju će teško podneti
koraci lagani tvoji.

Da bih mogla
da te zavolim,
moraš da budeš vičan
da kalauz koji otključava
vrata mog srca
u ružu pretvoriš.
Duša moja je zaključana
iza brava sedam,
sva u ožiljcima
nanetih od dodira grubih.

Da bih mogla
da te zavolim,
moraš očima mojim da gledaš
i da budeš hrabar
da ne ustukneš od onoga
što budeš u njima ugledao.
Vitezu mog srca
nije dopušteno
da se boji mraka Tamnog vilajeta.

Ako ovome budeš dostojan,
tek onda ću moći
da te osetim i prepoznam
i da ti,ponosna na tebe,kažem:
"Mora da je mnogo bolelo
da se na mene privikneš,
na dušu mi samotnu,
ljubavi moja..."
I tek onda ću moći
da te nazovem imenom svojim,
čovekom sazdanim po liku mom
i od krvi moje.