Neka druga žena




Neka druga Žena
izmiče životu sada,
kao ptica sanjalica drhti
i nastavlja da ti se nada.
Obavija te toplim rukama 
satkanim od mekoće neba
i strepnjom svojstvenom ženama
grli te glasovima nežnosti
što joj šapuću venama.

Neka druga žena
budne snove steže,
pokušava da svoju krhku ljubav
sa tvojom opsenom veže
i u pogledu tvom
uporno se ogleda,
kao da sluti,u strahu
da joj se sreća ne da.
Naivno zaljubljena,
ona još ne zna
kakve sve moći
imaju tvoje neverne oči.

Neka druga Žena
pod dimnim nebom snovidjenja
kao kroz maglu,teško korača
i trag tvoj joj se ledi u duši.
Bedem očaja i beznadja 
dolazi joj u susret sudjeni
i smrtonosnim dahom
okiva joj misli i snove ruši .

Ispod sunčevog sjaja
vetar je nemilosrdno šiba
i ona stidljivo traži zaklon
u nesigurnom osmehu svom.
Zanesena,čežnjiva i snena
polako kopni u liku tvom
umiruća njena sena..
Jer,moju pesmu 
sada peva Ona
još jedna izgubljena tvoja,
neka druga Žena...