Košmar
Noćas sam usnula težak san...
Na odru,medju ružama belim
nepokretna ležim.
U baršun mi bile uvijene kosti.
I ti stajao odsutno pored mene
sa suzom u oku.
Još jedno sećanje na tebe
što ne prolazi,
tugujem...oprosti.
Ps.
San je jedina mogućnost da se sačuva ono što mora da ode....
Нема коментара:
Постави коментар