среда, 14. март 2012.


Košmar 

Noćas sam usnula težak san...
Na odru,medju ružama belim
nepokretna ležim.
U baršun mi bile uvijene kosti.
I ti stajao odsutno pored mene
sa suzom u oku.
Još jedno sećanje na tebe
što ne prolazi,
tugujem...oprosti.



Ps.
San je jedina mogućnost da se sačuva ono što mora da ode....

Нема коментара:

Постави коментар