NEMUŠTA PESMA


Čuješ li,dragi,
kako te oslikava 
ova pesma
što na mene ne liči?
Tu sam negde u njoj,nemušta
izgubljena medju stihovima,
čekajući te..

Naslućuješ li moju strepnju
i umeš li da čitaš
izmedju ovih redova?
Svaki stih je jedan korak
kojim ti prilazim bliže
i smanjujem rastojanje
izmedju nas..
Staza mojih reči
samo je nebo,
a zvezde su mi putokazi.
Koračam njome nesigurno
zbunjena,nespremna
ali u želji nepogrešivoj
da te dotaknem.
Kad god te u pesmi oslikam,
tvoj lik preda mnom zaiskri
i ja onda zanemim..

Slutiš li,dragi
da našu tišinu čujem 
kako peva?
Peva srećnim glasom
pesmu o ljubavi koja dolazi.
Čujem je u ovoj tegobnoj,
nemuštoj pesmi
što na mene ne liči....



Ps.

"Lepota je kada Oko na ovom svetu otkrije ponovo ono to Um,sam po sebi,već zna..."
Orhan Pamuk