четвртак, 22. март 2012.

NEVERNA

Ne veruj mi kada ti kažem da te volim..
Možda ne govorim istinu,možda ti se učinilo.
Reči izgovorene u mutnoj noći u jutru treznom gube svoj smisao.

Lažljiva jesam nesumnjivo..
Znam to,jer ne postoji niko koga sam lagala više od sebe.
Laž moju prihvati kao varljivu opsenu stvarima koje me nisu ispunile.

Neverna jesam,priznajem..
Na veruj mi kada ti se zaklinjem,budi oprezan.
Šta je,zapravo,vernost u poredjenju sa prevarom koju činim sebi uvek iznova kada stvaram nečiji lik?
Obmanjujem sebe svesno,stvaram ga maštom u snovidjenju i odbijam njegovu stvarnost.

Ne veruj mi kada ti kažem da mi zaista nedostaješ...
Zar meni sačinjenoj od nedostajanja iko može da utoli tu urodjenu glad?
Ptica sam bez gnezda,ali i bez kaveza,moja sloboda je jedino omedjena nebom iznad mojih krila.

Ne veruj kada ti kažem da sam te dugo tražila iznova..
U stalnom traženju je moj prepoznatljivi beg od poraza,želja srca da zaviri u sopstvenu dušu.
To je samo način da odem negde duboko u sebe,gde još bila nisam.
Jer,kada se reči govore po potrebi,osećanja ih demantuju....

....

Нема коментара:

Постави коментар