Kad odem


Kad odeš iz mojih snova
u tamu jezivo tihu,
ja ću postati lutka
punjena od slame...
zanemela,prazna,
bez želja i nade
reči će se za tobom 
zaustaviti same.

Kad budem odlazila
želim da budeš kraj mene,
za još koji trenutak
naš zajednički,mi je stalo...
zbog najlepših tajni
kojima samo na pragu bili
bojim se da odem sama,zato 
ostani još samo malo.

U praskozorje,na ničijoj zemlji
izmedju tame i svetla
poslednje sećanje na tebe
znam,jako zaboleće...
kad iz krošnje breze
prhne plava lastavica,
ne okreći se...
to moja duša-ptica
nebu poleće.