Ti si odgovoran za svoju ružu...

Da bih ti naslikala pesmu,potrebno mi mastilo boje sutona i papir u koloritu zalaska sunca.
I još želim da imam dovoljno neotpakovanih reči.
Pošiljka sa papirom,mastilom i rečima će doći sa drugog kraja sveta,poslata u koverti ljubavi tvoje.
U mirno predvečerje,poštar će tiho pozvoniti na moja vrata i ja ću preuzeti neočekivani paket.
I onda,na terasi naše samotne sobe sa pogledom na more složiću,poput pazli,reči koje si mi poslao.
Prepakovaću ih na drugačiji način,a one će zadržati suštinu tvoje poruke.
U preciznim potezima kista one će naslikati nas.

I evo,skidam platno sa štafelaja i savijam u rolnu...danas ti šaljem uzvratni paket.
Ostavljam tebi da izabereš vrstu okvira u koji ćeš ga uramiti...
Uz sliku,šaljem ti i posvetu:
"Ja sam poput ruže zasejana u tebi.
Dovoljan je jedan tvoj neljubavni pogled,pa da joj koren iščupaš".




Ps.

Mali princ ode da ponovo vidi ruže.
"Vi uopšte ne licite na moju ružu, vi još ništa ne značite", reče im on. "Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu".

Ruže su se osećale veoma nelagodno.
"Lepe ste, ali ste prazne", reče im on još. "Čovek ne može da umre za vas.Naravno, običan prolaznik poverovao bi da moja ruža liči na vas.
Ali ona sama značajnija je od svih vas zajedno zato što sam ja nju zavoleo. Zato što sam nju stavljao pod stakleno zvono. Zato što sam njoj napravio zaklon. Zato što sam radi nje poubijao gusenice (sem one dve-tri radi leptirova). Zato što sam nju slušao kako se žali, hvališe ili kako ponekad ćuti. Zato što je to moja ruža.

I on se vrati lisici.
"Zbogom", reče joj on.
"Zbogom", odgovori lisica. "Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati".
"Suština se očima ne da sagledati", ponovi mali princ da bi zapamtio.
"Vreme koje si uložio oko tvoje ruže čini tu ružu tako dragocenom",reče lisica.
Vreme koje sam uložio oko moje ruže...", reče Mali Princ da bi zapamtio.

"Ljudi su zaboravili tu istinu", reče lisica. "Ali ti ne treba da zaboraviš. Ti si zauvek odgovoran za ono što si pripitomio.
Ti si odgovoran za svoju ružu".

"Ja sam odgovoran za svoju ružu", ponovi Mali Princ da bi zapamtio.


/odlomak /


Antoan de Sent Egziperi "Mali princ"