IDEMO DALJE,DRAGI...

Znam ko si...znam kolika je vrednost tvog postojanja.
Znam za tvoju plemenitost i to je ono što me nikada neće zaista odvojiti od tebe.
Očarana sam tvojim načinom posmatranja sveta...i nas,posebno.
Uzbudjuje me tvoja inteligencija više nego bilo koji drugi deo tebe...više nego samo tvoje telo.
Sva moja pamet samo želi da je ljubi...i obožava,bezgranično.
Ovo ti prvi put kažem sada,kada smo već podigli zidove medju nama.
Pišem ti,jer znam šta smo imali i mislim da se vredi boriti za to jedinstveno,autentično Naše..
Hajdemo još jednom protiv Karme...neka nas vodi hrabrost Davida pred Golijatom.

Evo,krenuću prva...kao što sam uvek i kretala prva.
Širim krila da te zagrlim i da nas povedem na novi let.
Za jedan tvoj poljubac,dajem ti dušu.
Za jedan tvoj bezobrazni šapat,zaustaviću otkucaj srca na tren.
Za taj šapat,tih kao dolazak ove noći i nežan poput dodira svile,prostreću ogoljenu sebe pred tvoje noge.
Dovoljno za naš novi početak....

Pogledaj dušo...vidiš li ružičasti horizont ispred nas?
Vidiš li kako ga duga,beskrajno lepog,u ram svoj postavlja?
Pogledaj mili...andjeli nebom lete nad njim!
Eno i naš je dom tu....vidiš li kako je divno oslikan na platnu snovidjenja?
Vidi...evo i mene,stojim pred njim i mašem ti,radosna!
Pogledaj me pažljivije ljubavi moja...to sam ja,ista,nepromenljiva ostala.
Gledaj kako ti čežnjivo pružam ruke!
Hajde,dodji...čekam da te ugledam,zagrlim,poljubim.

Mi moramo da nastavimo dalje,dušo...samo na taj način ćemo životu dati smisao.
Mi jedino možemo napred ako smo zajedno....zbog nas samih,zbog ništavila koje nas vreba opasno blizu.
Ne bojim se više,daj mi ruku...
Pobedićemo nas dvoje,već to znam....




/ Češka,Prag...31 decembar 2o1o. / 


...