SNOVI OD MAGLE I DIMA


Odlazi još jedan dan bez tvog prisustva,zauvek izgubljen u prolaznosti vremena.
Nestaju sa njim poneki iskričavi trenuci sećanja na tebe.
Pustila sam te da odeš,da lagano otkliziš poput peska u čvrsto stegnutoj šaci.
Ne plašim se svanuća,ni narednih dana koji dolaze,jer umem sebe da prevarim mislima o nekim 
drugim "važnim" stvarima kojima se moram posvetiti.
Bojim se dolaska noći.
Kad svetlost prepušta vladavinu tami,osećam kako se kroz prvi sumrak šunja prepoznatljivi miris.
Miris tvog prisustva.
Osećaju ga moja čula i kada u promilima pucketa u vazduhu. 
Drhtim od straha da će se uvući u mene onda kada ne budem mogla da sprečim njegov ulazak.
Uploviće u moj san.
I tada će zid kojim sam omedjila zajednička prisustva biti srušen.
Od njega ćeš ti u mom snovidjenju da izgradiš most nad provalijom našeg rastanka.

Strepim od dolaska ove noći.
Znam da me negde duboko u njoj čekaš ti.
Jer,sanjaću i noćas kako se moje oči ogledaju u tvojima i drhtavim usnama ću ponovo da te ljubim.
Videću sebe kako ti glavu spuštam na grudi i kako nestajem srećna u mirisu tvoje kože.
I sanjaću noćas kako me voliš...
I u tom voljenju pružićeš mi ruke i povešćeš me na let kroz Vasionu.
I u tom voljenju putovaćemo na oblacima,izmedju zvezda.
I sagorećemo na kraju tog puta,poput zvezda padalica.

Znam šta me čeka kada mi san sklopi oči i zato strepim od dolaska ove noći.
Drhtim,jer u njoj caruju snovi kojima gospodariš ti.
U tim snovima od magle i dima uvek zalutam,kao u lavirintu.
Ne mogu da pronadjem izlaz,ne mogu da se odvojim od tebe,uvek iznova te susrećem.
Kao u filmu "Dan mrmota"...
To su snovi u kojima sam zarobljena,snovi koji mi ne dozvoljavaju da te zaboravim.
Sa svakim novim jutrom budim se sa poražavajućom istinom da se ponovo zaljubljujem u tebe...


....