Lovac na emotivni plen


Kada sam te prvi put susrela bio si ranjiv sa svih strana.
Moje oštro oko te je ugledalo potpuno nezaštićenog,emotivno ogoljenog.
Kraj tvog smislenog postojanja je bilo samo pitanje trenutka...nezadrživo si padao u sunovrat.

I nije mi bilo teško da te odenem u Odoru hrabrosti i dostojanstva.
U njenom plaštu sam sakrila svoje najjače Reči da te zaštite.
Tvoji pogubni Strahovi su očajnički tražili pomoć,dok su poput zarazne sepse ubitačno kolali iscrpljenim ti krvotokom.
Moje bespogovorne Reči su zatvorile tvoj Kovčeg prepun ličnih beživotne prošlosti i postavile na njemu sigurunosnu Bravu.
Prizvala sam svoje najdublje Misli i ispisala ih jezikom Hijeroglifa...njih nisi smeo da razumeš.
Govorila sma ti simboličkim jezikom Osećanja.
Simboli se teško mogu dešifrovati,a tu sam ih postavila da te zaštite od tebe samog.
Izgradila sam ih i zbog drugih koji bi mogli nesvesno ili namerno da te povrede još rovitog.
Misaone slike sam obojila kameleonskim koloritom da ih svako može razumeti,ali da niko sa sigurnošću ne može ustvrditi njihovo pravo značenje.
Dešifrovanje čvrsto upakovane tajne obično bude mukotrpan,a uzaludan posao.
Jer,retki su oni koji shvataju poentu jevandjeljske mudrosti:
"Ko ima oči - videće,
ko ima uši - čuće.."

Svaki moj Znak sam duboku utisnula u dušu tvog nesvesnog...svaki od njih ima mnogo toga mog Budnog u tebi.
Ja dajem sad smer i ritam tvom novom životu i ne dam te prošlosti.
Otimam te od nje,dok je čujem kako cvili,zavija,na momente urliče.
Zaštićen si od nje mirom Tišine...tvoje uši sam optočila čudotvornim Melemom.
U adrenalinskoj sam pripravnosti za moguća iznenadjenja koja ti prete.
Moja prva Strela je već spremna da se zarije u prvi košmar koji preplavi tvoj Um.
Ugasiću te u trenutku kada lavina pogubnih osećanja krene...nećeš biti ni svestan opasnosti koja ti se približava.
Ja sam Lovac na emotivni Plen i znam put tvog isceljenja.
Ono što nemaš,a bez čega dalje nećeš više moći,jeste Nada...u tebi ne postoje Snovi.
Ja ću ih za tebe napraviti,po tvom obličju skrojene.
Jer,niko te autentičnije ne može naslikati od onog kome je to zanat....niko te bolje ne može poznavati od mene,
stručnog profajlera.

Sa svakim dolaskom Tame očekujem pojavu pomahnitale Zveri koja živi u tvom Umu.
Ne boj se....tu sam,pored tebe.
Ja sam Lovac i u ruci oštrim otrovne Strele.
Čekam da ih kroz Luk moja sigurna ruka odapne.
Čekam da čujem krik i samrtni ropac nečijeg ranjenog Zla koje u tvom srcu spava.
Dok se noć spušta nad nama,ja budna stražarim na obroncima tvojih strahova.
I strpljivo čekam na svoj krvavi odstrel....






Ps.

Ta neizreciva seta,ta apatija,ta duboka moralna beda,ta bolna i skrajnuta sumnja,taj očaj....
nisu li to obeležja,znamenja ljubavi na temelju kojih je moguće postaviti odredjenu dijagnozu
i zatim sigurno ucrtati kliničku sliku mazohizma?


...