KAO KAMEN SAM...

Obnevidela sam...
u očima mi je naraslo
trnje samoće.
Glas su mi suze oduzele,
pa vrištim nečujno
tišinom..
Tvoj lik je daleko
i neprepoznajem ti lice,
ali tvoju siluetu prepoznala bih
medju hiljadama.
Zovem te očajem nemim...

Nemam vida,nemam glasa
zamrli su mi svi osećaji,
kao kamen sam..
Još samo tiho otkucava
prazno mi srce.
Da li ga ponekad čuješ,
kada ti nenadano dodjem 
u snove od magle i dima,
kao prosjakinja
u ritama ljubavi naše?
Obnevidela sam...
u očima mi je naraslo
trnje samoće.




~ U gluvo doba noći.....1.o7. 2o11 ~




...