MESEC NA VRATIMA

Poslednji brod je iz luke bešumno isplovio
zadnje trenutke minulog dana brojim,
prekratko smo pod čarobnim nebom Mediterana
da bih se usudila nazvati te svojim.

Blista vino rodjeno u vrletima morskih planina
širi se kroz krvotok kao olujna omama,
otežala čežnja nam snove u ružičasto boji
nagoni nežne reči da tiho kaplju sa usana.

Bokeljska tama miriše na so,ribu i smokve
dok se ljubimo ljubomorni Mesec je na vratima
radoznalo prati naše strastvene dodire,
a mi ga požudno topimo u gladnim očima.

Trošimo ovu noć poslednjim novčićima nade
prećutno se pitamo jesmo li sudbinski znanci
kad morsko leto predje u uspomenu,znaćemo
jesmo li bili stvarni ili zauvek ostali stranci.




~ Kotor, avgust `11 ~



Ps.
Napisano za nekog ko se u ovom trenutku nalazi hiljadama kilometara daleko...


...