KRADLJIVAC  SRCA

Bespogovornim glasom
naredio si preplašenim zvezdama 
da ućute.
Mesec na nebu bled je
od ljubomore,
dok kradeš teške ključeve
moje tamničarske samoće.

Poput lopova se šunjaš
odajama moje požude
hrabar,a pripit
silovit,bahat sav.
Obmanjuješ me vešto
dok tinjajući izgaram
u lažnom naručju tvom.

Ispod prozora
ustreptala breza
šapatom me opominje:
"Vetar je On nestvaran,
srce mu je cigansko,
u krvi su mu putevi 
večitog lutanja.
Taj se nigde i pored nikog
ne zaustavlja..
Ne otvaraj mu vrata,
zarobiće ti dušu,zauvek.."
Zar mogu da je čujem?!

Zalud noćas Mesec na nebu
drhti od ljubomore.
Ključeve od odaja
pred tvoje noge
baciće moje srce:
ne moraš više da ih kradeš
kada odlučiš 
da me pohodiš....



....