Ljubavna igra
Igramo uloge čiji je scenario
delo samoga Tvorca,
ko će ga znati...?
U njemu nema sve svoju cenu,
ali na kraju ona,ipak,
mora da se plati.
Unapred to znamo,
pa onako nesmotreno,u letu
olako zaračunavamo
kolateralnu ljubavnu štetu..
Mada...opet ne očekujemo
da toliko može da se pati
i da boli ono što nikada
ne može da se vrati.
Možda je istina...a možda i nije
da se samo jednom ljubi
i da postoji jedna velika ljubav
u našem životu...
a da su ostale plagijati
-kopije originala,
u kojima igramo sebe
za nedostojno malu svotu...
ko će ga znati...?
Нема коментара:
Постави коментар