U danu rodjenja Velikog čoveka / božićna priča 

Majka Božija sa detetom Isusom u naručju,rešila je da sidje na Zemlju i obidje jedan samostan.
Puni ponosa,svi fratri su napravili dugačak red i svako je izlazio pred Devicu da joj iskaže svoje poštovanje.

Jedan je recitovao lepe stihove,drugi je pokazao svoje iluminacije kojima je oslikao Bibliju,treći je
izrecitovao imena svih Svetih...
I tako redom,monah za monahom,iskazaše poštovanje Devi Mariji i detetu Isusu.

Poslednji u redu,našao se jedan fratar,najskromniji u samostanu,koji nikada nije naučio mudre stihove i tekstove
tog vremena.
Roditelji su mu bili jednostavni ljudi,akrobate koji su radili u nekom cirkusu i jedino što su ga naučili je bilo da baca
loptice u vis i da izvodi brojne cirkuske veštine.

Kada je Deva sa detetom došla do njega,ostali fratri su želeli da prekinu ukazivanje počasti,pošto nekadašnji
opsenar nije imao ništa značajno da kaže,a bojali su se da bi mogao da pokvari opštu sliku o samostanu.

Stideći se,osećajući na sebi prekorne poglede svoje sabraće,on je izvukao iz džepa nekoliko pomorandži i počeo
da ih baca uvis.
Izvodio je vešto tu akrobaciju,jedino umeće koje je znao.

Tek u tom trenutku mali Isus je počeo da se smeši i da pljeska u rukama,sedeći u majčinom krilu.
I upravo ovom fratru je Devica pružila ruke i dala mu da malo pridrži mališana...



/ odlomak /


Paulo Koeljo "Alhemičar"



Ps.


Božićna čestitka

Danas oprosti dužnima
poljubac daj bližnjima
pomozi tužnima...
Onda pogledaj u nebo,
videćeš zvezdu što hodi.
Tad tiho reci:
"Hristos se rodi..."