VEČE NAS BOKOM

Nad nepreglednim prostranstvom vode,gubeći još jednu bitku nad tamom,u krvavim ranama tone nad pučinom Sunce.
Nestaje lagano u procepu linije razdvajanja neba i mora.
Zvona na Sahat-kuli utihnjuju,najavljujući svežinu zagonetne noći koja trasira neprohodne staze snovidjenja.
Zagospodariće mistično carstvo Tamnog vilajeta i potisnute Želje će krenuti u rušilački pohod na stražarska vrata Uma.
Njihov cilj je da otključaju teške brave Potisnutog,iza kojih je utamničena Strast.
Požudne želje znaju da ponekad umesto kalauza upotrebe Ružu.
Ruža je najubojitije sredstvo koje beznadežno razoružava,jer nema načina ni snage da mu se suprotstavi.

Mesec se pojavljuje nad Božjom vodom i treperavom svetlošću prekriva celo kopno.
Prati ga milion svetionika u noći,roj zvezda koje su Nebo osule lepotom.
Šum talasa se tiho u srce uvlači i ono se oseća poput usamljenog Ostrva u beskraju.

Dolazim sa obale,tek izronila iz vode nakon noćnog plivanja.
Čekaš me spokojno,dok ti prilazim mokre i slane kože,sa snagom koja drži plimu u sebi.
Osećaš da sam teška kao bura,ali znaš da imam ruke mekše od baršuna i usne sočnije od višnje.
U očima mi je usnula sitna letnja kiša i oblak vrele tišine.
I ti...činiš se tako blag za moju nadošlu požudu.
I ja znam da nežan si kao svila i čvrst poput kamena...moja dobitna kombinacija!

Ko zna ko će noćas biti gubitnik...ti ili ja?
Ili možda oboje nas....




~ Kotor, avgust `11 ~


...