Na raskršću


Koračamo već dugo
utabanom stazom
i ćutanja nam se
vezuju sve črvšće,
da se zbog kamena u cipeli
sagli nismo,
ni primetili ne bi
da stigli smo na raskršće.

Gledamo put pred nama
u magli sakriven
što naslutili smo ga već,
kao što bol razliven
nosimo u grudima
..i ništa nema čudnog,
jer tako to biva,obično,
medju ljudima.

Na raskršću se razdvajamo;
ti odlaziš sledeći put Meseca,
ja ostajem Suncem vodjena.
Okrenuvši se,
reči me tvoje zalediše:
"Ti si za mene rodjena
..al` ipak idem.."
Uzvratih ti mirno:
"Putuj,igumane..
al` ja ću te čekati
sve dok mi u dahu
sećanje na tebe dršće,
sve dok u srcu nosim
otisak ovog kamena
koji nas je i doveo
ovde,na raskršće...





Ps.

"I sad,na kraju,u tišini
smišljam reči odbrane:
Časni sude,ja još volim,
ja još sanjam pobede!"

/ Parni valjak /