ZAKASNILI SMO,VEROVATNO...


Ne trudi se uporno da me uvek razumeš...postoje trenuci u kojima sam sama sebi neprepoznatljiva.
Ne pokušavaj da me menjaš...konstantna sam uvek,nepromenljiva,postojim samo u prvom licu Jednine.
Ne postavljaj mi zahteve...ne trpim disciplinu moranja.
Ne upozoravaj ma ne vreme...neumoljivog kapanja prolaznosti porazno sam svesna..
Ne precenjuj vrednost svog življenja...za moju bi zalagonica ponudila sasvim korektnu,veoma dobru cenu.
Ne usmeravaj me...odlično tumačim mape dok se mukotrpno probijam kroz tamne vilajete naših duša.
Ne sipaj mi u čašu bljutave izgovore...neću ih popiti,moja žedj nikada nije bila ultimativna.
Ne toči mi opojno vino strasti da mi pogled zamagli...ja nemam dioptriju,iako mi smeta sopstveno "oko sokolovo".

A za tebe imam poruku:

Sluh ti ja sasvim zadovoljavajući...potrebno je samo da ga nakon duge neupotrebe aktiviraš.
Vreme ti se čini nedostupnim...to je varljiva opsena življenja u ovoj diimenziji,samo ako ga ukradeš bićeš njegov gospodar.
Ne govori suviše...reči su često roba za jednokratnu upotrebu.
Denzinfikuj svoje greške,osuši ih,uštirkaj i prepeglaj i uredno ih složi u svoj "Dogodilo se...nikad više"-spomenar...
kad ga povremeno prelistaš,volećeš više sebe.
Ne otključavaj više vrata na kojima piše "Ljubav ovde više ne stanuje"...sa druge strane ćeš ugledati sebe u ogledalu i taj lik ti se neće dopasti.
Ne hvataj se više za kvaku našeg postojanja...brava je promenjena i za nju je potreban novi ključ.
Ne bacaj poglede kroz prozor čekanja...nema naših povrataka,sve dok ne promenimo stajling i pojavimo se u novoj "odeći".
Ne oduvavaj više ovu prašinu sa naših uspomena...vratiće ti se poput bumeranga i njen pesak će ti izazvati suze u očima.

Zakasnili smo,verovatno,tako da se više ništa za nas ne može učiniti...ako misliš da nisam u pravu,demantuj me.
Sa valjanom argumentacijom,naravno...već smo se naučili igrama.


...