Za mog gospodina...

Gospodine moj...
Hteli ste da me prisilite da prihvatim vaš ustajali smisao života,vaš preživeli način kretanja koji je uvek podrazumevao oveštale navike,rigidne stavove i spore i glomazne predstave o svetu oko nas.
Zar niste mogli da predpostavite,poznavajući me makar i ovlaš,da sam ja okrenuta jednostavnim,tzv. "malim stvarima".
Kako ste zamišljali da vaš kavez može biti moje stanište,makar ga i od zlata za mene iskovali?
Mene-slobodnu pticu,udatu za nebo,hteli ste da prizemljite u vaše carstvo zarobljenih lepota?
Znali ste da sam omedjena jedino planinskim vrhovima ispod i beskrajnim nebom iznad mojih krila.
Grlili ste me,ljubili,a ipak niste znali gde se u tom trenutku nalazim.
Očajno ste pokušavali da se umetnete u mene,da usadite svoj zametak života u čistotu moje duše.
To ste činili možda iz neznanja,a možda i iz nesvesne potrebe za posedovanjem.
Rekla bih da je to,verovatno,svesna želja vaše posesivnosti...

Gospodine moj...
Vi ste kolekcionar lepih i vrednih predmeta,umetničkih dela genijalnog uma i skupocenih rariteta ljudske kreativnosti.
Mnogi od njih ne opravdavaju i sopstvenu upotrebnu vrednost...preplaćeni su za svoj značaj,u bilo kom smislu.
Znali ste da nisam sklona idolopoklonstvu beživotnih predmeta...jasno sam vam to rekla mnogo puta.
Pa to su obične materijalne stvari...to je samo svet mtrvih stvari,gospodine moj!
Znam da ste me želeli za redak primerak vaše impresivne kolekcije.
Trebalo je da budem jedan od teško stečenih trofeja u bespoštednoj borbi patološki opsednutih kolekcionara.
Vaš istančan ukus za vanserijske "rekvizite" je već legendaran u krugovima elite u kojima se krećete.
Ali,morate da priznate da niste mogli da precizno odredite u kojim segmentima je razlivena moja autentična posebnost.

Gospodine moj...
Svaka moja želja za vas je bila zapovest...priznajem to,sa tugom,svakako.
Obasipali ste me nemerljivom pažnjom i skupocenim poklonima,grlili ste me i ljubili,a niste znali gde se nalazim u tim trenucima.
Niste znali u kojim koordinatama diše moja duša.
Niste znali da pročitate emotivni grafikon mog srca.
Zato i kažem da je šteta što ovaj pokušaj našeg poznanstva nije bio uspešan.
Nepopravljiva šteta po oboje nas...zaista,gospodine moj!





Ps.

"Strahovite se visine kriju u malim stvarima.
Strahovito je trajanje zgusnuto u retkim trenucima.
Strahovito je mnogo dostojanstva u nečemu skromnom i nenametljivom..."