STRAST / mini esej /
Prva asocijacija pri pomenu njenog imena je označava kao „pokretača“...njeno drugo ime,njen sinonim.
Omen est nomen,kako to rekoše stari Latini.
Ona predstavlja „spiritus movens“ našeg života.
Nevidljiva je,a postojana...u osnovi je svega što nagoni na kretanje.
Dolazi instiktivno poput urodjene potrebe i plavi nas cele...obuzima nam dušu i zarobljava srce.
Nailazi poput plime i tutnji snagom uragana,pustošeći nas i ostavljajući nas emotivno ogoljene.
Ona odnosi sve čega se dotakne u svom furioznom prolasku.
Čini nam se da jedva preživimo njenu kataklizmu...zemljotresna cifra na Rihterovoj skali je izuzetno visoka.
Strast je u svom pojavnom obliku nešto potpuno neoppipljivo,poput ljubavi.
Veoma brzo se pretvara u fizički objekat,materijalizuje sebe kroz predmet svog dodira.
Strast ima univerzalno vreme trajanja...predhodi ljubavi,živi paralelno sa njom i ostaje prisutna i kada ljubav ode.
Strast izaziva najveće kreacije čoveka.
Najosnovnija je u radjanju naraštaja...na svet,samo zahvaljujući njoj,pristižu blagoslovena deca.
Zbog nje nastaju najveće svetske,megalomanske korporacije ljudske delatnosti.
Ona je i uzrok vodjenja najkrvavijih ratova na ovoj trećoj planeti od Sunca....ratovi,kao najveća beda čovečanstva.
Zbog strasti se ljudi mrze,povredjuju,ubijaju....zbog nje se i mire,ali i odlaze u samoću.
Strast okiva u teške lance,ali i kida sa neverovatnom lakoćom njihove čelične karike.
Strast je u osnovi stvaranja svih umetničkih dela,jer ih ona kao takve,jedino može i stvoriti.
I stvaraće ih kao dragocenosti...ona su zapravo i vredna zbog njene prisutnosti u njima.
Strast je te najviše domete ljudske kreativnosti često i uništavala,što je istorija civilizacije pedantno i zabeležila.
Strast dolazi neočekivano,u stanju kada se ne traži.
Ona,obično,u isto takvom stanju i odlazi.
Njen odlazak doživljavamo traumatično,zato što smo se već navikli na njeno prisustvo.
Kad ode,stavlja nam osećaj užasne zavisnosti kojeg smo svesni kroz emotivni poraz duše.
Strast je nepridvidiva i neposlušna.
Ona ne dozvoljava da se njome upravlja,van je kontrole našeg uma.
Zavodljiva je i intrigantna...mistična.
Ume da bude savršeno elegantna,ali i neukrotivo divlja poput obesne zveri.
Strast predstavlja suptilni i energični fluid,premazan otpornim glazurama kontradiktornosti.
Obično je ne možemo precizno definisati,jer često nije ni jednostavna za razumevanje.
Crna je kao noć i bela kao dan....najteža je kada je crno-bela.
Strast je varljiva i nepostojana psihološka kategorija...kao takva,nerazumno željena i ubistveno potrebna.
Nemilosrdno nam uzima poslednji dah....u isti mah,u poslednji čas udahnjuje nam i spasonosni kiseonik.
Ona daje neophodan,neprevazidjen i autentičan smisao našem životu.
Bez strasti život nema racionalno obrazloženje za sopstveno postojanje....
Ps.
“Mudrost,ipak,dolazi u poslednji čas...kad mladost prodje,bura se stiša,a devojke odu kućama“.
Erih Marija Remark
Prva asocijacija pri pomenu njenog imena je označava kao „pokretača“...njeno drugo ime,njen sinonim.
Omen est nomen,kako to rekoše stari Latini.
Ona predstavlja „spiritus movens“ našeg života.
Nevidljiva je,a postojana...u osnovi je svega što nagoni na kretanje.
Dolazi instiktivno poput urodjene potrebe i plavi nas cele...obuzima nam dušu i zarobljava srce.
Nailazi poput plime i tutnji snagom uragana,pustošeći nas i ostavljajući nas emotivno ogoljene.
Ona odnosi sve čega se dotakne u svom furioznom prolasku.
Čini nam se da jedva preživimo njenu kataklizmu...zemljotresna cifra na Rihterovoj skali je izuzetno visoka.
Strast je u svom pojavnom obliku nešto potpuno neoppipljivo,poput ljubavi.
Veoma brzo se pretvara u fizički objekat,materijalizuje sebe kroz predmet svog dodira.
Strast ima univerzalno vreme trajanja...predhodi ljubavi,živi paralelno sa njom i ostaje prisutna i kada ljubav ode.
Strast izaziva najveće kreacije čoveka.
Najosnovnija je u radjanju naraštaja...na svet,samo zahvaljujući njoj,pristižu blagoslovena deca.
Zbog nje nastaju najveće svetske,megalomanske korporacije ljudske delatnosti.
Ona je i uzrok vodjenja najkrvavijih ratova na ovoj trećoj planeti od Sunca....ratovi,kao najveća beda čovečanstva.
Zbog strasti se ljudi mrze,povredjuju,ubijaju....zbog nje se i mire,ali i odlaze u samoću.
Strast okiva u teške lance,ali i kida sa neverovatnom lakoćom njihove čelične karike.
Strast je u osnovi stvaranja svih umetničkih dela,jer ih ona kao takve,jedino može i stvoriti.
I stvaraće ih kao dragocenosti...ona su zapravo i vredna zbog njene prisutnosti u njima.
Strast je te najviše domete ljudske kreativnosti često i uništavala,što je istorija civilizacije pedantno i zabeležila.
Strast dolazi neočekivano,u stanju kada se ne traži.
Ona,obično,u isto takvom stanju i odlazi.
Njen odlazak doživljavamo traumatično,zato što smo se već navikli na njeno prisustvo.
Kad ode,stavlja nam osećaj užasne zavisnosti kojeg smo svesni kroz emotivni poraz duše.
Strast je nepridvidiva i neposlušna.
Ona ne dozvoljava da se njome upravlja,van je kontrole našeg uma.
Zavodljiva je i intrigantna...mistična.
Ume da bude savršeno elegantna,ali i neukrotivo divlja poput obesne zveri.
Strast predstavlja suptilni i energični fluid,premazan otpornim glazurama kontradiktornosti.
Obično je ne možemo precizno definisati,jer često nije ni jednostavna za razumevanje.
Crna je kao noć i bela kao dan....najteža je kada je crno-bela.
Strast je varljiva i nepostojana psihološka kategorija...kao takva,nerazumno željena i ubistveno potrebna.
Nemilosrdno nam uzima poslednji dah....u isti mah,u poslednji čas udahnjuje nam i spasonosni kiseonik.
Ona daje neophodan,neprevazidjen i autentičan smisao našem životu.
Bez strasti život nema racionalno obrazloženje za sopstveno postojanje....
Ps.
“Mudrost,ipak,dolazi u poslednji čas...kad mladost prodje,bura se stiša,a devojke odu kućama“.
Erih Marija Remark
Нема коментара:
Постави коментар