уторак, 13. март 2012.


Na,na,na.....

Prodje još jedna Stara ispunjena čežnjom i predade istu nju Novoj na čuvanje.
Želja i nada,neodvojiva osećanja....ciklično se smenjuju kroz zajedničko postojanje-čežnju.
Čežnja kao perpetuum mobille našeg postojanja...

Novo je jutro u novom danu,pristigle Nove..
Kroz nestvarno januarsko rumenilo zore,čujem kako se u ritmu tvog šapata prelamaju tonovi neme muzike ...na,na,na...
Spuštaš ružičastu uspavanku na moje uzdrhtale usne i kažeš :"Za dobro jutro,želim ti laku noć...".
Sanjiva još priznajem,a sutra ću poricati,reči što sam ti u usplamteloj strasti govorila.
Reći ću ti da je sve ovo samo opsena,zavodljiva iluzija....upozoriću te da snovi ne postoje.
Uveravaću te da voleti zapravo predstavlja neopreznu kapitulaciju uma pred nerazumnom pobedom srca.
I tražiću da oprostimo jedno drugom naše nikad zaboravljene prošlosti.
Tražiću ti nemoguće,znam...ali,to je jedini put kojim moramo poći.
Jer,tek tada će Gospod poželeti da se pojavi ispred nas i da nas sasluša....

Novo je jutro u novom danu,pristigle Nove.
Dok odlazim u san,budna sanjam tvoj šapat ljubavi...na,na,na....



Ps.

Probudi me,strah me je
da te ne izgubim,
samo ne znam kakve veze
imaju godine sa tim.
Idem dalje s` tobom,zajedno
dok je tebe
ništa drugo nije potrebno.

"Parni valjak"

Нема коментара:

Постави коментар