Rastanak 

Dok more neutešno grli zaspale brodove
i uporno ranjava već oronule hridi,
gledam te zaljubljeno pitomim očima srne
tvoj poljubac mi nežno na usnama bridi.

Mesec nad pučinom prosipa zlatni prah
a zvezdane kapi noć nad nama lije,
strepim se da će ovu iznenadnu romansu
da okonča nešto što joj vredno nije.

Osvit zore odnosi strast hazardne noći
u senci ugaslog ferala se budi usnuli grad,
koferi su spremni za put na dve strane sveta
naš dolazak strpljivo čekaju Kabul i Beograd.




~ Ada Bojana, avgust ` 11 ~

...