Pred zidom 

Nemirne noći sa njim
čuvam kao svetinju,
dišem bez duše,
bez nade,bez Njega...
Očajnički bežim
od stvarnosti,
a svakim korakom
bliže sam dolasku
do kraja zida,
nakon svega...



Ps.

"Kad pomislim da mi nedostaješ,
zatvorim oči,odsanjam pesmu
i na kaldrmi zamislim cvet beli..."

Mika Antić