TVOJ STIH

Večeras ne mogu da napišem nijedan stih više,da bih ga poklonila tebi.
Obezglavljena samoća me je u lance okovala.
Saterala me je u mračni kut moje duše i ja sam večeras njen sužanj.
Gorim od želje da ubijem noć...a nemoćna sam.
Reči me ne slušaju...izdale su me.
Znaš i sam da samo ti gospodariš mojim pesmama.
I priznajem,pred svedokom-vremenom,da si moja poslednja misao pred san.
I prva si mi misao jutrom,kada ti se lik ocrtava ispod kapaka mojih još sanjivih očiju.

Večeras ti ne mogu napisati stih...noć ga je sakrila.
Daj mi ruku da ti pomognem da ga osetiš.
Dodirni me ovde ispod grudi...u predelu nemirnog srca.
Tu je on...pulsira lagano.
Blizu ti je,sasvim blizu...osećaš ga?
Raste u tišini,napisan za tebe.
I rodiće se,kako mu je već i odredjeno,samo zbog tebe.
Tvoj najdraži stih...
Samo tvoj stih...


....